Dan 7.. Dešavanje prirodnog toka stvari Da li ja ništa ne radin nego sile prirode rade kroz mene ili sav rad prirode obavljan ja, moja aktivnost i aktivnost prirode su uvik jedan, doduše isprepleten proces.. Pomirit se sa sudbinom, boravit u sadašnjem trenutku, priklonit se prirodnom toku stvari –sve to zvuči i privlačno i jednostavno i naravno, al našem linearno odgojenom egu uvik znači nešto drugo, nešto tamo, nešto šta sad i ovde nisan ja.. a to nije drugo, nema drugoga, mi smo uvik to što jesmo i ne možemo niti tribamo učinit ništa posebno da bi više bili to šta jesmo.. najviše šta možemo je naučiti šta nismo i otvarati se mogućnosti da to šta jesmo u svoje vrime procvita kroz nas.. u Bhagavad-Giti, Krišna nema dilemu –sve što se mijenja, to Nije, a to šta Je, je nepromjenjivo, vječno i sveprisutno.. čovik sebe definira kao stalnomijenjajući se živi organizam, ali nije problem to što smo mi istovremeno i ono šta jesmo i ono šta ni...