Dan 1... Pismo Balkanu Moj prilog odumiranju bankarsko-korporativnog kapitalizma i svih starih učenja utemeljenih na odiljenosti, strahu i pohlepi, tj. neznanju Rođen san u dalmatinskoj zagori na prvi dan lita 1967-e i jedan sam od onih sretnika (koji su kratkoročno ispali nesretnici) koji nije imao pojma ko je od njegovih kolega i poznanika srbin a ko hrvat ili nešto treće; to sam saznao početkom 90-ih kad je ta vrsta informacija uspostavljena kao važna.. meni ta informacija ni tada ko ni sada ništa posebno ne donosi o čoviku, ja san genetski balkanac.. ljudi su mi na svim stranama Balkana pa i svita uvik bili ili uredni, zanimljivi i s njima mogu (radit, zajebavat se, pivat ili štogod), ili neredni, nepristupačni il šuplji i samim tim nezanimljivi.. Studira san u Zagrebu i kad je krenila ta luda pegla, kad su se na čudne i nemilosr...