Dan 9.



Ko se boji čega i zašto, ili zašto da ne
 



  Ustraša je, po mom neskromnom mišljenju, jedna od ako ne i najmoćnija skovanica u jakoj konkurenciji proizvoda radionice Ferala.. mala precizna dorada i dobiješ kompletno novi a stari događaj.. nacisti, rasisti i sve vrste foba su od onih obratno nasađenih ljudi koji rješenje i krivca za svoje probleme pokušavaju naći u nekom drugom.. naravno, tako putujući svoje probleme ne rješavaju te ih prenose na sljedeću generaciju koja čineći isto očekuje nešto različito, a to je budalasto  ditinjasto.. strah je vrlo raširena pojava koja utiče na razna ljudska događanja,a mi o tome pričamo vrlo malo il nimalo.. ne poznajemo svoj strah i pogotovo ne kontamo čega se neko drugi boji ako mi takav strah nemamo, tako da, čega se ustvari boji homofob ja stvarno ne kontan jer ne poznajen takav strah i da bi se razumili valjalo bi da mi on o tome ispriča, a dotad.. za sve roditelje koji se boje da će im gejevi upropastit dicu iman dobru i lošu vijest: loša je da se ne tribaju brinuti da će im bilo ko upropastit dicu, jer su im dica već upropaštena, a dobra je da se dica u bilo kojem momentu mogu oporavit od te upropasti, samo je važno da za početak oporavka zaborave većinu toga šta su naučili od roditelja.. niko na ovom svitu nije ni skroz ispravan ni skroz pogrešan i dosta bi nam pomoglo kad bi naučili bit iskreni sami sa sobom, time bi direktno uticali na smanjenje zaluđivanja i sluđivanja drugih.. ako već i ne moremo skroz skontat šta jesmo, možda bi mogli počet od toga šta nismo, mogli bi npr. prestajati zvati sebe i druge tim nekim imenima i pojmovima koji ne znače ništa, ne pomažu nikom i ne približavaju nikoga, nego nas samo dublje zakopavaju u rovove bitke protiv onih drugih..

  Nije sramota neznati, ali neznati a raditi i misliti da znaš, neminovno nosi svoju problematiku, pogotovo ako usput ćeraš i druge da rade tako kako ti znaš bez obzira na to što oni možda znaju drugačije.. zapadna civilizacija baulja na temeljima mita da nauka sve zna i sve more objasnit, zablude da su pare isto šta i vrijednost i legende da je crkva neophodna za spasenje čovikovo, i tako bauljajući nezaustavljivo srlja u samouništenje bez dostupne opcije da zakoči ili bar promijeni kolosijek, nadajući se da će nas neko prenuti iz ružnog sna.. šta ti znaš ako se iz godine u godinu sve više ljudi koji žive po tom znanju gleda samoubit, ako je među sljedbenicima tvoga znanja sve više depresivnih i inih psikičkih problema, o raku i srcu da i ne pričan, ako se stalno gomila tvojih ljudi ima volje puknit bilo čime samo da bi bili što manje tu, ako većina tvojih vjernika provodi život kao grešnik u dugu, krijući se od sebe i drugih zbog vlastitog osjećaja nedovoljnosti i neprilagođenosti.. šta ti znaš ako znaš samo podjele i različitosti, pobjeđene i poražene, superiorne i inferiorne, ako znaš da je život svakodnevna borba dobra i zla u kojoj smo svi nesavršeni ali ste ti i tvoji uvik oni dobri i jbg, digod cilj ne bira sredstva jer i što bi, ako ne mora.. napredovali smo od NDH ili robovlasničke Amerike u demokratsku Hrvatsku i najdemokratskiju Ameriku.. u jednu ruku prije je bilo ako ništa drugo bar manje lažno, bar si zna na čemu si, sad je ko sve u redu a i dalje samo neki najebu i samo neki su nedodirljivi.. Amerika 250 godina trenira demokraciju i to ih je dovelo do Trampa.. nekad davno u mene u selu bi im garant rekli: seren van se u trening, ali tako se danas više ne priča a mi se i dalje, ko i Amerikanci, bavimo unapređenjem te demokracije.. sve što čovik danas zna o svom biću je otprilike ko što dite koje se igra doktora zna o anatomiji i medicini, pa još malo gore.. tako se otprilike i ponašamo, pa ako prilikom operacije lutki i odpadne neki komad to i nije strašno.. najvažnije je da se mi nečim zabavljamo, tata će to svakako opet sastavit, a i uskoro će večera pa moramo na spavanje.. ujutro božezdravlja jovo nanovo, najbolje kako znamo i umijemo,  kako god nas vodi, kud god da nas odvede..

  Ima jedan događaj koji je očigledan raznim ljudima na raznim krajevima svita.. potribna nam je nova paradigma postojanja, nova platforma svjesnosti o sebi samom,o odnosu sa drugin čovikon pa tako zajedno ko ljudi sa Zemljon i ostatkon Svemira.. u smislu punijeg, uravnoteženijeg i pojedinačnog i zajedničkog bivstvovanja, u cilju oporavka od samoubilačkih pokušaja sjebavanja i zraka i vode i zemlje, potribna je apokalipsa starih oslonaca većine naših ideja o tome šta je a šta nije, šta jesmo a šta nismo, šta nam je dovoljno i potribno činiti, a šta je skroz kontraproduktivno i nepotribno.. smak svita je neophodan al on ne mora neminovno biti strašan, osim privremeno za one koji su baš vezani za staro, jer kad god puca stara membrana tu je uvik neko novo koje jedva čeka da se rodi.. ta nova paradigma mora uključivati sve ljude i potvrđivati  povezanost i međuovisnost čovika i date nam prirode, to ima bit nešto što se podrazumijeva.. „ne boj se, sve je jedno” i dalje ostaje nauk za pojedinca dok se to ne uspostavi kao jedna od premisa kolektivne misli, jer su nam take neke vezujuće premise, po mom neskromnom mišljenju, i neophodne a i lako dostupne..  fokusirani kroz protok vrimena na postojanje i bojeći se nestajanja, previđamo i zaboravljamo nastajanje koje se dešava u svakom novom sadašnjem trenutku.. uz dužno poštovanje ljudskom strahu i neznanju, gledajući Sunce i Zemlju, travu i vodu, pčelu i cvit, svo šarenilo i ludilo svega šta nastaje i nastaje da bi čovik kao čeljade uopće moga postojat, meni se i dalje meščini da to nema kud pa evo, božezdravlja, čut će se.. u svakom slučaju, ako moj rahmetli drugar Niče iz vječnih lovišta kroz dimenzije prati razvoj situacije na Zemlji, garant gladi brkove i zadovoljno se smješka, jer se trenutak za prevrednovanje vrijednosti o kojem je on u svoje vrime sanja sam,  pomalo ali izvjesno ukazuje svima..haug 

  

Comments

Popular posts from this blog