Dan 7..

Dešavanje prirodnog toka stvari

   Da li ja ništa ne radin nego sile prirode rade kroz mene ili sav rad prirode obavljan ja, moja aktivnost i aktivnost prirode su uvik jedan, doduše isprepleten proces..

  Pomirit se sa sudbinom, boravit u sadašnjem trenutku, priklonit se prirodnom toku stvari –sve to zvuči i privlačno i jednostavno i naravno, al našem linearno odgojenom egu uvik znači nešto drugo, nešto tamo, nešto šta sad i ovde nisan ja.. a to nije drugo, nema drugoga, mi smo uvik to što jesmo i ne možemo niti tribamo učinit ništa posebno da bi više bili to šta jesmo.. najviše šta možemo je naučiti šta nismo i otvarati se mogućnosti da to šta jesmo u svoje vrime procvita kroz nas.. u Bhagavad-Giti, Krišna nema dilemu –sve što se mijenja, to Nije, a to šta Je, je nepromjenjivo, vječno i sveprisutno.. čovik sebe definira kao stalnomijenjajući se živi organizam, ali nije problem to što smo mi istovremeno i ono šta jesmo i ono šta nismo.. nas zbunjuje to što virujemo da jesmo to šta nismo i da nismo to šta jesmo, zbunjuje nas nevidljiva iluzorna membrana u kojoj je svako pojedinačno ja centar svog kožom ograničenog svemira, a sve ostalo je oko mene i nešto drugo.. ja nije to, ja je s tim u odnosu pa digod to mene a digod ja toga, nadigravamo se, a sudeći po starim znanjima a i kvantnoj fizici, ja je uvik to, nema jednoga bez svega ni svega bez jednoga.. mi postojimo virujući u nemoguće i sumnjajući i bojeći se izvjesnog, mi smo živa nevjerovatna mistična fantastika..

  Analiza je paraliza, koliko god da je mislećem biću to teško za prihvatit.. ne radi se o neprestanoj proizvodnji poznatih novih zaključaka na poznati stari način, radi se o dopuštanju mogućnosti da te tvoj vlastiti um iznenadi pojavljivanjem nekih novih, nepoznatih opcija.. prepuštati se tim mogućnostima mišlju, rječju, djelom i propustom.. mozak je ograničen organ sa beskonačno puno mogućnosti za kombinacije protoka struje kroz mrežu neurona, a svjesnost koja se kroz njega objavljuje je prilično širok i u osnovi vrlo sveobuhvatan događaj.. pokojni Niče je ima tokove misli koji nisu bili nerazumljivi samo za većinu savremenika, nego je i on sam često ima problema sve to pohvatati, sabrat na čoviku razumljiv, prihvatljiv način, što nije ni čudo.. pokušavati neki veličanstven unutarnji trenutak spoznaje svesti na čoviku razumljiv niz simbola, pa makar to bili nizovi rečenica i tomovi knjiga,  uvik je trudna rabota.. kad to čita drugi čovik, to je ko da nekom ko nikad nije probao bananu opisuješ kakvog je ona okusa, nadajuć se da je tvoj opis dovoljno stvaran i privlačan da će i taj drugi poželit okusit tu bananu u sebi.. Ničeu je bilo očito da je „najveće dostignuće ljudskog uma, dosjetka“, da u trenutku kad čovik izvali kvalitetnu zajebanciju njegov mozak djeluje u najoptimalnijim uvjetima, neopterećen i spreman na trenutnu akciju i reakciju, kad je minimalan  prostorni i vremenski razmak između misli i onog koji misli.. faktički, on je cili život gleda opisat, dočarat ljudima zašto bi nam se više isplatilo boravit u tišini sad i tu i puštati da se rodi bistra misao, nego trošiti dato nam vrime i energiju na „ozbiljno razmišljanje o teškim problemima“, jer misao je po prirodi vrckava.. umro je prilično sam al nekako, takav stvor nikad nije ono baš sam..

     Čovik je događaj stvoren da stvara nove događaje, ko i svaki događaj.. mi sad osnovni smisao svega toga ne kontamo, možda ga dok smo u ovom snu sličnom stanju ne moremo skroz ni upoznat, ali i ne poznavajući Sve moguće je znati da Sve zna nas.. u tom znanju i tišini, ima dosta odgovora na stalnoprisutna pitanja o strahu i bolu, o individualnim i kolektivnim mogućnostima i potribama otpuštanja i prihvatanja svega, pa i straha i bola.. stanje svakog pojedinačnog djelića svemira je u svakom trenutku stvaranja optimalno u odnosu na Sve (sviđalo se to nama ili ne), tako Sve i stvara i ne troši se, „okrene krug a ne naudi sebi“, što bi reka dobri stari prejednostavni i teškizapovirovat Lao-Tse –„velikom Planu nije potribna dorada“.. čovik se uči gledat, uči virovat, pomalo sazrijeva, i onda se to desi u trenutku, poviruje po prirodnom toku stvari u taj prirodni tok koji ga je i doveo iz zemlje na zemlju za zemlju, i uvik ga hrani i održava.. tvorac, stvaranje i stvorena stvar su uvik jedno, mada izgleda ko da ih je nekoliko.. tako kuca srce, tako raste kosa i tako sija sunce, samo od sebe, uvik u odnosu na sve, po prirodi stvari.. aloha