Dan 5...

Energetska osmoza kroz nevidljivu membranu

  „Svaki čovik koji je iskreno posvećen, zadovoljan životom  i održava zdrav kontakt s ljudima, čime god da se bavi, on je svojim znancima povremeno psihoterapeut i ne triba mu nikakva posebna tehnika da bi to obavljao.. on je i uzor svojoj dici bez potribe da im nameće pravila o zadovoljnom ili ispravnom životu, jer sve šta im triba dobiju proston osmozon, živon energetskom razmjenom.. on je uvik i mali ali pravi „vođa“ u svojoj okolini kojem ne tribaju javna priznanja, iza njega uvik ostaju djela, bilo mala bilo velika.. čovik u potribi i trenutnom nesnalaženju u životu uvik ima više vajdice od susreta za zadovoljnin čovikon kojem viruje i koji će mu običnin iskrenin kontakton donit to unutrašnje ljudsko stanje koje mu nedostaje, nego od profesionalca koji će ga savjetovati šta da čini ili ne“.. ovo je ukratko prepričan dio predavanja čovika Alana na temu „Igrajući ljudsku igru“, a sljedeća priča je istinit događaj iz života  jednog od mojih bosanskih prijatelja, koga ćemo za potribe priče zvat npr. Janko..

  Janko je u to doba bio uredan momčić sa urednin odnosima u porodici, naučio da uredno obavlja stvari i navikao da to šta uredno obavlja i obavi, pa je tako zaslužio stipendiju na urednom državnom fakultetu i garantirano radno misto po završetku.. fakultet je super i jedina „obaveza“ je redovno pohađanje nastave i čišćenje ispita semestar za semestar tj. godinu za godinu, što za najveću većinu upisanih nije predstavljalo problem jer su došli ne samo završiti u roku nego i usput pokupiti što više znanja.. rijetki koji ne bi uspili položiti parcijalno kroz semestar imali su još šanse na dva klasična pismeno-usmena ispita, a ako ni to nije donilo rezultat išlo se pred komisiju..  realno, ako ne položiš ni na komisiji i za tebe je bolje da ideš kući i gledaš se bavit nečim drugim, ali tu jes problem ličnog neuspjeha a i činjenice da roditelji imaju državi vratit do tada u tebe uložena sredstva.. Janku se vrlo rano desilo da je od pet ispita u semestru četiri dao parcijalno, al jedan bazični za svoju struku, nije uspio.. naravno, zagrijao je stolicu do sljedeće klasike i, nije prošao ni pismeni.. e sljedećih nekoliko dana, dok se sve kolege veselo i bezbrižno pripremaju za odlazak kući na dvotjedni raspust (razpust je baš raspusna rič), Janko je mislio o tome kako svi oko njega kontaju taj ispit bez problema a on ne more položit ni pismeni, kako je to tehnički fakultet i većina stvari je u kontanju i ako on ne more skontat te osnovne, čemu se ima nadat kasnije kad tek nailaze problematični predmeti.. sve to ga je dovelo do zaključka da je bolje da se ispiše prije nego da ga izbace kasnije i pošao je kući s odlukom da tako kaže ocu i da se na faks više ne vraća.. kod kuće, kad je starom izložio situaciju, ćaća mu reče:

- sine, jesi ti učio?

- jesam tata, znaš da jesam..

- ako si ti učio, a to se ne da, najbolje da ti odeš desetak dana na Jahorinu na skijanje pa kad se vratiš, vidićemo kako dalje..

Janko je naravno bio blago zabezeknut, ali pošto skijanje obožava a i ćaću triba slušat, otiša je na Jahorinu.. nakon povratka sa skijanja vratio se i na faks, položio ispit, diplomirao, čak ga je zapalo da oženi jedno nemilo iskreno i veselo stvorenje.. ko što je bio i Jankov ćaća, sad je i Janko ponekad i psihoterapeut i uzor i „vođa“, mada znan garant da on nikad o nijednoj od tih tema nije ni pomislio.. on je običan čovik koji živi najbolje kako zna i umije, kojem je dalo da viruje u čovika pa i ljudi njemu viruju, koji lako i rado voli ljude pa je i njega lako volit, a to je vrh svake yoge, dostupan svima makar nikad ništa posebno nisu „yogirali“..

  „ Uzvišeni čovik uvik zna kako spasit ljude, jer za njega nema „niskih“ ljudi..

     On uvik zna kako spasit stvari, jer za njega nema „niskih“ stvari..

     Smisao je –živit u jasnoći..

     Tako su „dobri“ ljudi učitelji „loših“ i za njih je „loše“, dobar materijal..

     Ali, ko ne voli svoje učitelje ili ne voli svoj materijal, ma koliko da je pametan,  garant je u zabludi..

     U ovome leži velika tajna..“

Ovo je Lao-Tse, on je imao taku naviku da u nekoliko stihova stavi puno toga, a ja sam od prve to upratio otprilike ovako –mi ljudi smo razni i najvažnije je naučit volit u svim pravcima jer kad to naučiš, znanje je u svemu.. mogućnosti međuljudske kooperacije i koprodukcije kroz prostu stalnodešavajuću se osmozu smo tek začeprkali i na naše sveopće kome zaprepaštenje kome veselje, te mogućnosti su fantastično mistično veličanstveno beskonačne.. igra se nastavlja so stick to the basics and keep on rollin'..