Dan 5 i po... 

 Pismo Balkanu 2

  Iako sam pred početak pisanja bloba ima namjeru ne baviti se previše ni crkvama ni politikama jer to mi sve spada pod temu „očito je da ne znamo šta radimo jer da išta znamo nikad ne bi radili to šta radimo“, danas mi je taj neki dan koji digod traje nekoliko dana.. ima ono „toga dana padala je kiša dva dana“, a meni je danas ponediljak sa saturday night fever, neko međuvrime sa nekin svojin opcijama, pa evo..

  Na lito 92-e bio san u Zagrebu, a tadašnja dugogodišnja đevojka (i sadašnje uvik milo čeljade) bila je u Kragujevcu..  pisma i telefoni odavno nisu radili, po krajini se i pucalo, a ja san ima potribu za kontakton, naravno i fizičkin ali još više običnin ljudskonormalnin, jer toga je oko mene ponestajalo.. uputio san se na neviđeno priko Mađarske i uz manje komplikacije i put i povratak je bio ok.. u Kg je  ko i inače bilo super i osim pojedinačnih ispada individua koje su prosto sklone ekscesima, puno lipih kontakata.. jednu večer u stanu, dok sam govorio da mi i dalje nije jasno da ćemo se pobit zbog tih nekih šupljih priča, njen otac, inače šef tadašnjeg SDK u Kg, mi je reka: „He sine, a znaš li ti da dok se ljudi biju i sav promet je zatvoren, pare i dalje kruže, naš SDK i dalje radi i sa slovenskim i sa hrvatskim“.. ja san ga pogleda u stilu „Radmilo nemoj zajebavat“, a on se čovik blago nasmija, klimnio glavon i slegnio ramenima.. nisan reka ništa al san pomislio „jebali mater svoju, opet će neko najebat da bi neko zaradio“.. jbg tako su mi se tad misli izražavale, nekulturno, pune nemoćnog bjesa..

  Prije nekoliko godina čovik Domagoj i društvo iz Antikorupcijske Lige Balkana prezentirali su prid Evropskin Parlamenton papire sa pečaton i potpison, iz kojih se dalo izračunat da je 90-ih sa raznih jugo bankarskih računa nestalo 1,5 milijarda eura (za toliko postoje papiri, uvik ima puno više toga bez papira).. te pare su priko raznih u jednom momentu skončale u 4 evropske banke i centralna evropska banka morala bi to imat u evidenciji, dosta je to para.. iako su pretpostavljali da od toga neće bit ništa, ako ništa drugo vridio je momenat na kraju kad su im rekli (otprilike): „Gospodo, Hrvatska Bosna i Srbija su uniji trenutno dužne nešto više od trećine tog iznosa.. pomozite nam da vratimo naše pare i mi ćemo vam vratiti dug i dati i pozajmicu ako je potribno, naravno uz povoljnu kamatu jer ono, dobri smo međuse“.. parlament nije imao nikakve primjedbe na izvješće i obavezali su se da će to sve  prinit evropskoj komisiji u cilju preduzimanja konkretnih koraka.. komisija je nakon par miseci zaključila da je najbolje sva ovlaštenja u smislu daljnjih istraga prebaciti na vlasti država umiješanih u razmjenu ili prosto, ništa..

  Balkanski događaj nije jedinstven, on se uz regionalne specifičnosti dešava širon svita, Amerika, Afrika, Azija.. svugdi među ljudima izbije neko sranje u toku kojeg mnogi nastradaju i izdesi se financijska „tranzicija“ u toku koje se  „probrani“ ili „provjereni“ obogate a država osiromaši, pa joj valja posudit pare od banaka koje su oprale „nestale“ pare.. taj događaj je i prilično redovan od 70-ih (u to vrime je krenio i svjetski „war on dugs“) kad su se vlasnici banaka i „vlasnici“ liberalnih demokracija dogovorili da se stvaranje para i kontrola financijskog tržišta prepusti bankama, uz čvrste garancije da para neće zafalit ni bankama ni vlasnicima država.. države kao fiktivne tvorevine a i pripadajući im stvarni ljudi u toj igranci moraju ispast dužni, jbg neko mora a oni su i tako uvik dužni.. do danas smo stigli u situaciju da je samo 3% svjetskih para u kešu, 97% je virtualno, što na prvi pogled djeluje puno al kad malo pogledaš, čudo je što to već nije 99,999%.. uzmimo npr. da san ja banka i da mogu izmišljat para kliko me volja, što ja ne bi izmislio 100 milijardi, pa ako mi nakon sranja koja realno moraju uslijedit na tržištu realnih roba ostane i milijarda, ja san dobar, i tako san sve izmislio.. a milijarde se čoviku lako oslade i što ne bi izmišlja pare puno radno vrime jer svakako mogu samo zaradit, dužan je uvik neko drugi..

 I bakolizam i war on drugs odavno daju plodove koji su ljudima, pa tako garant i zemlji i suncu, teško probavljivi.. stvari su očigledne na svim geografskim širinama i dužinama i razni ljudi već neko vrime, iz čisto sebične potribe za punijin i sritnijin životon a pokrenuti unutrašnjin osjećajem da je to već sad moguće, na razne načine gledaju organizirat svoj život i pomoći životu zajednice.. tehnike su razne a osnova svega je humanije društvo, povratak u međuljudsku atmosferu pomoći i podrške i izlazak iz takmičenja i drastične razlike među gubitnicima i pobjednicima.. strogi smo suci jer ne kontamo da sami sebi sudimo, čin to ukontamo drugačije ćemo sudit.. ko god je ikad proša Balkanon i priča a pogotovo piva s ljudima, taj uvik zna da su svi ti ljudi nekako naši.. nisu svi isti, neki se i trude da bi izgledali različito, al sve je to tudan negdi.. kad će to nama postati važno, kad ćemo vidit da je bez zdrave atmosfere među ljudima svaki BDP uzaludan, kad ćemo se uspit organizirat na ljudskim osnovama mimo udbe, crkve, crnih i bilih para, kad će nas pokrenit naš vlastiti unutrašnji osjećaj da je to moguće, ee to se ne zna, al dok god razvoj teče, opcije su otvorene.. a razvoj, uz sav naš uloženi i pretrpljeni napor, se dešava kao što se dešava rast kose ili otkucaji srca, mi o procesu ne znamo al plodove primjećujemo.. nastavljamo se igrati, najlipše kako znamo i umijemo, to bi tribalo da je i potribno i dovoljno.. haug