Dan 1...

    Pismo Balkanu

Moj prilog odumiranju bankarsko-korporativnog kapitalizma i svih starih učenja utemeljenih na odiljenosti, strahu i pohlepi, tj. neznanju

  Rođen san u dalmatinskoj zagori  na prvi dan lita 1967-e i jedan sam od onih sretnika (koji su kratkoročno ispali nesretnici) koji nije imao pojma ko je od njegovih kolega 

i poznanika srbin a ko hrvat ili nešto treće;  to sam saznao početkom 90-ih kad je ta vrsta informacija  uspostavljena kao važna.. meni ta informacija ni tada ko ni sada ništa posebno ne donosi o čoviku, ja san  genetski balkanac..  ljudi su mi na svim stranama Balkana pa i svita uvik bili ili uredni, zanimljivi i s njima mogu (radit, zajebavat se, pivat ili štogod), ili neredni, nepristupačni il šuplji i samim tim nezanimljivi..

  Studira san u Zagrebu i kad je krenila ta luda pegla, kad su se na čudne i nemilosrdno bezobrazne načine počeli uspostavljati po meni potpuno neljudski kriteriji međuljudskih odnosa, ništa mi se tu nije sviđalo i nikako se nisan snalazio, iskoristio san ukazanu priliku i pobiga živit vanka;  pokuša san se organizirat  na razvijenom i uređenom zapadu, zarađivat pare i ne brige me.. na tom zapadu san vidio da oni imaju poredak i tehnologiju koju mi na Balkanu trenutno nemamo, ali i da mi balkanci imamo jedan lipi ljudski nivo kontakta sa drugim ljudima koji oni na zapadu ili nemaju ili ne znaju da ga imaju, a i sva filozofija naslonjena na individualizam kao i sva nauka i tehnologija naslonjena  na materijalizam naučila ih je da in nije ni potriban.. u jednu ruku izgledalo je ko da su svi na nečemu jer tako ko triba i to je u redu, a ja prosto nisan bio na tome i nisan se mogą natrat da mi se to svidi.. 

  Meni je taj kontakt uvik bio važan pa san se iz te potribe vratio u rodni kraj, e da bi vidio da se  sad naši ljudi uče tom umitnom i meni neprirodnom međuljudskom kontaktu razvijenog Zapada; da su uspostavljeni novi tabui i predrasude šta se  mora a šta se ne smi; da se ona živa razmjena ideja i zajebancija iz kafića i trgova priselila u ilegalu  a po kafićima se laprdaju pizdarije i glavni likovi su nezanimljivi stereotipi udbaša punih crne love; da bit špijun više nije sramota nego nešto što se "isplati", ha sve što se isplati više nije podložno moralnoj kategorizaciji;  da je čovik sa "odlikom" da može (što naš narod kaže) - srati i gledati čovika u oči – nekada moga eventualno računat  na lokalni nadimak "serača",  a da je to sad kvalitet uspješnih političara i advokata..  a kad san naglas primjetio da su ti neki ljudi koji su u  međuvrimenu isplivali ko važni i moćni ustvari stari prilično šuplji loši glumci, rečeno mi je da su oni odobreni od udbe i od crkve uz prijateljski savjet da se okanen tog pogleda na stvari jer mi more donit samo probleme, i to ozbiljne..

   U cilom tom neredu u meni i oko mene zapalo me da u raznin knjigama sritnen jedno učenje, učenje o jedinstvu svega i to je učinilo da i svit i sebe u svitu počnen gledat friškin očima, da se pristanen bojat za svoje sebe a i za bilo koga ili od bilo koga, što ne znači da digod ne osjećan strah.. strah je odavno tu i mora bit da je za nešto, ali tu je i stalno pitanje među ljudima da li i dalje mora biti dominantan .. život me odveo u Beograd di san boravio 15-ak godina, a zadnjih 2 i po godine živin i djelujen u Poljskoj, u srcu Mazura..

   U Poljskoj je situacija ista ko i kod nas samo na poljski način, slaveni su nakon komunizma sreli bakolizam (bankarsko-korporativni kapitalizam).. uvučeni u igranku ‘zdrave’ konkurencije i liberalne demokracije "slobodnog" tržišta ljudi su naravno podiljeni jer su jedni za vladu, dok je drugima  nemilo očigledno da vlada ne radi za poljske ljude nego za neke neznane kapitale i kapitaliste; iseljavanje je vrlo česta pojava; imali su istu tranziciju u privatizaciju u kojoj su se neki pomognuti crkvenin i udbaškin crnin parama snašli a većina  pogubila; česte su mrziteljske poruke neonacista i raznih ustraša koje država i crkva javno osuđuju a tajno financiraju, a sama crkva nikad u povjesti nije stala tako dobro i nikad nije bila u tako dobrin odnosima sa državon ko što je sad;  ljudima je svakako al državi i crkvi međuse nikad bolje.. u jednu ruku su i pojebaniji od nas jer je neko pronaša računicu i u ime  Poljaka odlučio da je dobro od Poljske napraviti američku debiliju u Evropi.. oni su štit nato-a prema Rusiji i uvezli su od američkog bakolizma sve ono s čim ljudi u Americi odavno imaju velike probleme.. oružja raznog kliko oćeš;  pare je moguće brzo i jednostavno posudit ne samo u bankama nego bukvalno svugdi, brzi krediti se nude na sve strane;  farmacija je ogroman biznis i apoteke su ozbiljne firmetine, mini apoteke su u svakoj trgovini i pošti i svi se nečin pucaju, a cila zemlja in je Monsanto, sve obradive površine pa i šume su Monsanto i osim nešto stare šume na jugu po planinama, nigdi ništa ne miriše.. puno toga izgleda zeleno, a ništa ne miriše.. u svemu tome ima jedno lipo događanje, a to je da su osim eura i raznih valuta među Poljacima  u stalnom opticaju i staklene tegle, od kiselih krastavaca il tako to.. ljudi se ovde ritko druže po kafanama, druže se po kućama i još imaju običaj i potribu da to šta skuvaju ili zamišaju podile i pojedu sa nekin dragin ljudima, pa se u goste osim votke redovno nosi i nešto u staklenci..

  To je đuture bio i uvod i zaplet, a sad naravno, rasplet.. ko što kaže dobra stara Biblija, od početka do kraja ima bit isto, ko viruje viruje a ko ne viruje ne viruje.. osnova nevire je strah, blokada, osjećaj odiljenosti i to je već odavno tako, a osnova vire je ljubav, ona je po prirodi stvari sklona  razvoju, izvire iz i potiče zajedništvo.. sve ovo šta smo ko ljudi organizirali i izgleda ko vira prosječnog čovika,  malo viruje pa malo ne viruje.. cila ljudska pisana povijest izgleda ko da ljudi hoće i grade zajednicu a onda naiđe konflikt, sve izdriši  i valja nan ispočetka.. izgleda ko da se čovik ko biće i dalje nije pomaka od Mojsija i zlatnog teleta jer u jednu ruku i nije, ali ni potriba za zajedništvon i punoćon ne nestaje..  izgleda da su institucije i organizacije nastale iz tih konflikata, iste one koje te konflikte hrane i održavaju  medju ljudima, sve glasnije i moćnije što nije ni čudo, s obzirom da im puno ljudi posvećuje i vrime i pažnju, a i strah potribuje buku i "isticanje" ..  izgleda da energija ljubavi i podrške nekako zamire i da ljudi imaju sve više razloga da se boje nego da vole.. ali, to je naizgled, a sve što je naizgled već u sljedećem trenutku ili u drugoj perspektivi već u sadašnjem trenutku može izgledati drugačije.. energija koju ljudi svo vrime ulažu u jedinstvo ne nestaje iz sistema, oblici izražavanja nestaju e da bi se  pojavili novi, optimalniji, prilagođeniji trenutku Stvaranja..

   U zadnjih nekoliko desetaka godina, u srcu bakolizma, priko nekoliko učenih ljudi sa pozicijon u sistemu, pokrenuti proston potribon da od tog njihovog rada i ljudi oko njih imaju neku vajdicu, da pomognu sebi i ljudima oko sebe u problematici svakodnevnog boravka među ljudima , počeli su postavljati pitanja, provoditi istraživanja e da bi na osnovu prikupljenih podataka izvukli zaključke i u składu s tim pokrenili neke akcije.. pragmatični ljudi to tako rade.. pitanja su ljudska, razna, npr. zašto je u razvijenim zemljama sve veći broj depresivnih i anksioznih  i kako pomoći sve većem broju  samoubica i narkomana; zašto ljudi u modernim društvima imaju toliko problema u braku, prijateljstvu i u relacijama inače i zašto ne poklanjaju dovoljno vrimena i energije da bi te relacije izgradili i održali, jer ko što je pokazalo istraživanje koje je trajalo 90 godina i obuhvatilo nekoliko generacija, puni i sritni život ne zavisi od uspjeha i para jerbo se ispostavilo da najsritnije žive i ostaju najduže zdravi i mentalno i fizički ljudi koji imaju iskrene i uredne relacije, kako sa najbližon porodicon tako i sa  ljudima u zajednici.. istraživanje je dokazalo da su zakoni tržišta i zakoni inače koji su doneseni uz potporu i u svrhu potpore profita  garant dobri za profit, ali su usput za ljude prilično nezdravi i potpomažu ljudski osjećaj usamljenosti i neispunjenosti, da psihički bolesnici i narkomani nisu problem društva nego živa javna slika problema kojeg cilo društvo ima i da boriti se s tim problemom tako što ćemo ljude stigmatizirat i zombirat tabletama ne donosi ništa ni tom čoviku ni društvu.. ispostavilo se da je najuspješnije rješenje problema narkomanije da se čoviku pomogne da uspostavi zdrave  socijalne kontakte, da se osjeti potriban i da zna da se ima na koga oslonit, i da ljudi koji nađu smisao u svakodnevnon urednon kontaktu s ljudima imaju manje problema sa anksioznošću i nemaju potribe za tabletama..

  To sve je već staro znanje i odavno među ljudima, novo je  što je to nekim ljudima postalo i važno, najvažnije čak, pa se već neko vrime po cilom svitu aktiviraju centri di se ljudima pomaže da osjete potporu drugih ljudi da bi i oni mogli biti potpora nekom trećem, osnivaju se obrazovne ustanove koje uče ljude kako se nosit sa svakodnevnom igrankom pozitivnih i negativnih impulsa koji se prosječnom čoviku dešavaju u  datom nam i zadatom životu, nastaju firme  koje rade za profit ali sa  potpuno novim i kudikamo ljudskijim odnosom i među ljudima u firmi i sa korisnicima usluga.. razni ljudi su skontali da se ne radi o samovažnom samostvarenju nego o punoći života koja se non stop dešava u svakodnevnom ljudskom kontaktu.. gomila ljudi je ponovo prihvatila kao činjenicu da je razvoj moguć i da je put i clij tog razvoja jačanje zajedništva i približavanje ljudi, te da je dobro i važno ulagati energiju i resurse u tom pravcu, jer nan se to ko ljudima, a u cilju punijeg, mirnijeg i zadovoljnijeg postojanja svakog pojedinca pa tako i ljudi međuse -naučno dokazano isplati..

   Balkane moj, ono staro je bilo dobro i potribno, ali očigledno ne i dovoljno, i ponovo je naizgled  negdi na svitu potriba za prešutnim i izvjesnim jedinstvon nadglasana bukon naših vlastititih neprobavljenih strahova u kombinacji sa bučnon mašinerijon bakolističke liberalne demokracije, potriba za iluzijon je srila trgovca iluzijama i evo, kud ćeš lipše, "i staro i mlado u cirkus Kolorado"..  da bi to već sutra izgledalo drugačije valja nan se u tišini ponovo dogovorit sa demonima koje bi radije zaboravili ili smo mislili da smo ih se rješili.. iz te tišine, a kroz buku, stalno izlaze novi načini kako volit čovika i život, nove tehnike izražavanja starog jedinstva, otkrivaju se tajne kako da svakodnevno potvrđujemo to šta nan je važno, znajuć da potriba da ljudi žive  ispunjeni u atmosferi podrške i povjerenja nije isključivo balkanska, ona je ljudska.. i danas ljudi često misle da je šta nije i da nije šta je, ljudi viruju svašta i svakako a život iđe kako iđe, tako da je to šta ljudi viruju da je ili nije, važno samo naizgled.. stvarno je važno šta je a šta nije.. pa ako je da smo vječno i numitno odiljeni jedan od drugoga i ko takvi odiljeni i od jedinstva Principa Stvaranja cilog Svemira ili ako taj Princip uopće ne postoji, undan ja i neman šta dodat osim možda – jebi ga, vozi Miško..

  Ali, ako Je jedinstvo i ako Je cilo materijalno Stvaranje u jednom i iz jednog Principa Stvaranja, onda je lako moguće da čovik prolazeći kroz ovu peglu stežućih i opuštajućih sila Stvaranja prosto prolazi kroz još jednu fazu evolucije cilog sistema, koja ima donit neki novi izraz materijalne prirode.. svaki  materijalni izraz unutar Stvaranja je plod nekih prošlih dešavanja i uvik u sebi nosi sime nekih sljedećih i kad je taj novi izraz spreman i izdiljan, sile se  ko poslije svake pegle, uravnoteže.. e ako je tako, undan ja moran reć –Nema to kud, i pitanje više nije 'da li' nego  'kad', a odgovor je ko i uvik, na vrime.. iako već neko vrime i postojimo, očito smo još uvik i u nastajanju.. pritisci unutar simena su najviši u trenucima neposredno prid pucanje opne, kad su stečeni optimalni i unutrašnji i vanjski uvjeti za početak rasta biljke.. na ovom stupnju razvoja mi cilo vrime izgleda da bižimo il se krijemo od nečega il ako moremo to pokušavamo uništit ili bar mrzit, ili žurimo i žudimo da bi nešto imali ili ostvarili i zadovoljili svoje emotivne, i sve razne psihofizičke potribe, a realna situacija je da mi niti moremo zakasnit niti moremo uteć, nemamo ni di ni od čega.. očito je da čovik ne zna šta je Bog ni šta je Ljubav, a očito je i da prosto ima potribu da ih upozna, ko što je očito da high-production tvornica iluzija koju smo sami osmislili, nema način da tu potribu ispuni.. čovik sam sebe nije ni izmislio ni stvorio i već neko vrime postoji iako je i sam sebi a pogotovo drugima i dalje zagonetka, a meni je teško povirovat da to Nešto šta nonstop pumpa živu energiju u cilo materijalno Stvaranje ne zna šta i zašto čini.. tako da, more bit da ljudi i vole i mrze zato jer su nesavršeni, a more bit i da je to tako jer se kroz čovika izražava sve .. ljubav nije samo ugoda i romantičarska  vizija, ljubav je sila koja sve stvari drži na okupu i ovo sve što mi ko volimo je ok, ali očito je da ima dosta prostora za napredak.. ljudi se pomalo, po prirodi stvari, iz potribe za nadmetanjem nezdrave ' zdrave konkurencije ' sele u zdraviju suradnju, daklem kontaktirajmo, jer sve ostalo je iluzija.. čovik u iskrenom kontaktu s ljudima može rješit sve ono šta sam ne more iznit, nije ni napravljen da bi to sam iznosio..

  U to ime, živili..